Скуп је отворила проректорка Западног универзитета, проф. др. Отилиа Хедешан, истовремено директорка Савета универзитетских докторских студија, а поздравне речи упутили су проф. др. Горан Максимовић, декан Филозофског факултета у Нишу, протојереј ставрофор – викар Српске православне темишварске епархије, Маринко Марков, председник Савеза Срба у Румунији, Огњан Крстић, декан Филолошког, историјског и теолошког факултета на ЗУ, Дана Перћек, посланик српске мањине у Парламенту Румуније, Славомир Гвозденовић и генерални конзул.
У обраћањима домаћина и званица посебно је подвучено да скуп има за циљ да истакне вредности, валоризује материјалну и духовну културу и свекупну баштину Срба из румунског Баната, матице, као и сународника са периферије српског етничког и лингвистичког простора. Генерални конзул је у поздравном говору, поред осталог,  нагласио значај истинског разумевања које две суседне државе показују за континуирани, успешан рад катедри за српски и румунски језик у Букурешту, Београду, Темишвару и Новом Саду, што на најбољи начин доприноси учвршћивању добрих односа које обе мањинске заједнице остварују са институцијама земаља у којима живе, али и својим респективним матицама
            Међународна конференција је окупила 70 научних истраживача из осам земаља (Румунија, Србија, Црна Гора, БиХ-Република Српска, Македонија, Русија, Немачка и Чешка Република), а њихова излагања покривају различите истраживачке домене. Истичемо, у том смислу, излагања директора Етнографског института САНУ проф.др. Драгане Радојичић о сарадњи са Центром за научна истраживања и културу Срба у Румунији, директора Института за српски језик „Сеобе“ проф. др. Срете Танасића, „На путу између реалног и жељеног“, проф. др. Софије Милорадовић на тему „Српски периферни говори – међујезички утицаји и балканистички процеси“, као и излагање проф. Г. Максимовића о односима „периферије“ и „центра“ у српској књижевности 18. и 19 века.
            Пажњу учесника скупа свакако би требало да побуди и предавање на тему говора у сливу Студенице, на тромеђи српских дијалеката, као и о последицама контаката и/или српско (карашевско)- румунског суживота кроз говоре и обичаје Румуна из Баната, те о српској етнокултурној граници и савременим истраживањима народних представа о пореклу. Коначно, ту су и излагања на тему календарских празника и обичаја(сличностима и разликама) код Срба у румунском и српском Банату, о обредном хлебу код поморишких Срба, лингвистичкој анализи о породичним надимцима Срба у тзв. Банатској Црној Гори, антрополошким и лингвистичким истраживањима српске заједнице у арадској жупанији, српској поезији са ових простора и њеним везама за поезијом у Србији и многа друга.
        На скупу који ће радити у 4 секције биће представљено 70-так радова, истраживачких анализа из најразличитијих области: лингвистике, књижевности, етнологије, историје и религије. Подвлачимо чињеницу да посебне заслуге за добру организацију научног скупа има проф.др. Михај Радан, шеф Студијског програма за српски језик и књижевност Филолошког, историјског и теолошког факултета ЗУ.