| |     latinica | english  
Насловна
Безбедносни изазови на Балкану 2018

Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић је данас, као специјални гост, заједно са Министром иностраних послова Румуније Теодором Мелешкануом, отворио међународну конференцију „Безбедносни изазови на Балкану“ коју по други пут организују Нови стратегијски центар из Букурешта и Западни универзитет из Темишвара.
Министар Дачић је у свом обраћању подвукао интерес и опредељеност Србије за европски пут, јер такву одлуку Србија види као добру за њену будућност, а не као резултат нечега што јој се намеће. С наше стране чини се много, али на динамику у приближавању утичу и изазови са којима се данас суочава сама ЕУ попут питања Брегзита, миграната и тероризма. У том контексту у потпуности је одбацио могућност да Србија прихвати да се њено приступање ЕУ условљава признањем независности тзв. Косова и указао на проблем двоструких међународних стандарда ЕУ по питању независности Каталоније и тзв. Косова. Прилику је искористио да понови захвалност Румунији што није признала самопрокламовану независност Косова. У контексту условљавања Србије чланством у НАТО, министар Дачић је навео да војна неутралност Србије произилази из одговарајућих одлука Народне Скупштине и подсетио на људска страдања и материјалну штету коју је Србија претрпела током НАТО бомбардовања, као негативну перцепцију који српски народ има према НАТО.
Подвукао је да се Србија залаже за решавање свих отворених питања али очекује уважавање и веће разумевање за своје интереса од стране МЗ. Изнео је очекивање да ће Румунија током шестомесечног председавања имати више разумевања за српске ставове, те да је врло важно што се, у последње време, у МЗ отворила могућност за постизање компромиса које би договорили Београд и Приштина. Изневши податке о броју Срба који су пре 1999. године живели на КиМ и броју који данас тамо опстаје и преживљава, оценио је да се ради о етничком чишћењу на које Србија не пристаје.
На крају излагања министар Дачић је подвукао да ће Србија и убудуће наставити да на кредибилан, поуздан и отворен начин доприноси регионалној, европској и светској безбедности, и позвао међународну заједницу да са више разумевања и уважавања води безбедносну спољну политику.
Министар иностраних послова Румуније Теодор Мелешкану је, с обзиром на географску близину, непостојање конфликта из прошлости и опредељеност за преношење својих искустава и пружање помоћи у процесу приступању ЕУ, потврдио посебну заинтересованост Румуније за позитиван развој земаља Западног Балкана. Подвукао је да охрабрује напредак у односима између земаља Западног Балкана, па је тако позитивно оценио преговоре председника Србије А. Вучића са привременим институцијама самоуправе у Приштини у решавању статуса КиМ који се одвијају уз посредовање ЕУ, приступање Црне Горе НАТО и сл., али и указао на деликатне проблеме са којим се суочава регион попут проблема миграција, радикализације, популизма, тероризма, међународне интервенције и др. Заинтересованост ЕУ и НАТО за решавање ових питања је свакако условљена и решавањем сопствених проблема (како што су нпр. финансијске и економске кризе, Брегзит, питања руског и кинеског утицаја на Балкану и сл.). У том смислу, у светлу скорог преузимања Румуније председавајућег Савета ЕУ, рекао је да је приближавање земаља ЗБ ЕУ њен интерес и циљ, јер се сви њени конфликти и безбедносни проблеми преливају и на земље ЕУ. Кључ тога Т. Мелешкану види у преговорима, дипломатији и политици отворених врата, где Румунија види себе као искреног саговорника и страну која нуди активну помоћ и подршку у проналажењу правог избора за будућност. Рекао је да не види ЕУ као утврђење са зидинама у које се не може ући и да ће приоритет Румуније током председавања бити почетак преговора Македоније и Албаније о приступању, даље постављање према БиХ, итд.


Верзија за штампу
Дијаспора
О ДИЈАСПОРИ И СРБИМА У РЕГИОНУ
Брзи одговори дијаспори и Србима из региона
О дијаспори
Клубови и удружења
Медији
Допунска настава
Српска православна црква
Пројекти за дијаспору
Војни меморијали