| |     latinica | english  
Насловна
Обележавање 05. августа – Дана сећања на прогнане и страдале Србе

У Српској саборној цркви у Темишвару, која се налази на централном градском тргу (Трг уједињења), 05.08. у 11.00 часова, одржан је помен свим страдалим Србима. Помен је служио Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор Епархије темишварске, Господин Лукијан са својим свештенством. Тим поводом, и у исто време, са свих храмова Епархије темишварске огласила су се звона. На крају помена Господин Лукијан се обратио присутнима говорећи о трагедији која је задесила Србе у Хрватској, која је пре свега српска, православна али и целог хришћанства, будући да је у њој страдао Српски, православни, хришћански народ од руке другог народа, такође хришћанског.
Обележавање Дана сећања настављено је у Свечаној сали Владичанског двора (непосредно уз Српску саборну цркву), одавањем поште свим страдалим Србима минутом ћутања. У свом говору генерални конзул је подсетио на размере страдања Српског народа у акцији „Олуја“ о којима се најчешће и говори (преко 220.000 прогнаних, више од 2.300 убијених и несталих), али је напоменуо да је укупан број прогнаних Срба са територије данашње Хрватске готово дупло већи (400.000) и да је њихов тихи егзодус почео већ у априлу 1990. године, одмах по доласку ХДЗ и Фрање Туђмана на власт. Такође се осврнуо и на чињеницу да је Српски народ у Хрватској, од преко 1.500.000 или 25% становништва пре Другог светског рата, данас сведен на остарело становништво које броји око 180.000 или једва 4%. Говорећи о незавидном положају Срба који данас живе у Хрватској, ГК је скренуо пажњу на стално повећање броја етнички мотивисаних инцидената и говора мржње уперених против Срба, нарочито након уласка Хрватске у ЕУ. Због изостанка одговарајуће реакције међународних институција и јавности, овакви инциденти остају некажњени, што прети да их, на дужи рок, нормализује и чак учини друштвено прихватљивим понашањем.
У наставку је приказана скраћена верзија (15 мин.) документарног филма „Олуја је погром“, преведена и титлована на румунски језик, који је наредног дана ССР делио путем друштвених мрежа. Новинар и члан Руководећег савета Румунске националне телевизије, др Рајко Корња, који је уједно и директор медија ССР, говорио је о медијским манипулацијама које су довеле до стварања јавног мњења, према коме је акција „Олуја“, највеће етничко чишћење после Другог светског рата, у западном свету прихваћена као оправдана ослободилачка акција хрватских снага.
Професор у пензији на Западном универзитету у Темишвару и врхунски економски аналитичар, др Николае Георге Царан, осведочени пријатељ Срба у Румунији и српског народа у опште, у свом говору је упоредио страдање јеврејског и српског народа и рекао да се не сме дозволити да се на истину о томе чека деценијама. Протојереј-ставрофор Маринко Марков, архијерејски заменик Епархије темишварске, највећи део свог говора посветио је страдању српских цркава и манастира на територији Хрватске, поткрепљујући га конкретним подацима и бројкама којима располаже СПЦ. Захвалио се и Румунској православној цркви која је и у најтежим тренуцима била уз СПЦ. Председник ССР Огњан Крстић је присутнима пренео личне импресије са централне манифестације обележавања Дана сећања у Новом Саду, на којој је присуствовао након састанка са ПР А. Вучићем. Истакао је разумевање и саосећање румунског народа према страдању и патњама Срба у ратовима 90-их и конкретну помоћ и подршку за многе активности које је ССР спроводио са циљем помоћи матици Србији.
Обележавању дана сећања су највећим делом присуствовали припадници српске националне заједнице из Темишвара и Арада, угледни привредници, просветни и научни радници, а од представника румунских институција и организација били су: представник Жупаније Тимиш, в.д. начелника Инспектората граничне полиције Тимиш, представник Румунске православне цркве, бивши ректор Универзитета у Темишвару, директорка компаније „Зопас“ и други. Свој допринос дали су и присутни представници локалних медија.


Верзија за штампу
Дијаспора
О ДИЈАСПОРИ И СРБИМА У РЕГИОНУ
Брзи одговори дијаспори и Србима из региона
О дијаспори
Клубови и удружења
Медији
Допунска настава
Српска православна црква
Пројекти за дијаспору
Војни меморијали